Hrom spada u mikroelemente, jer se u organizmu nalazi u maloj količini i jedan je od esencijalnih minerala koji je neophodan za normalno funkcionisanje tela, a telo ga ne može proizvesti pa je neophodno da se unese putem hrane. Postoje dva glavna oblika hroma. Ovde govorimo o hromu (III), vrsti hroma koji se nalazi u hrani i nekim dijetetskim suplementima. Druga vrsta hroma, nazvan hrom (VI) (heksavalentni hrom) je otrovni nusproizvod industrijske proizvodnje. Namirnice bogate hromom su pre svega namirnice životinjskog porekla, jaja, meso, sir, zatim pečurke, žitarice celog zrna, grožđe, narandža, pivski kvasac, pivo, vino. Količina hroma u hrani varira u zavisnosti od prisustva hroma u zemljištu. Hrom predstavlja značajan faktor u procesu regulisanja sadržaja glukoze u krvi, takođe ima podataka da pokazuje i efekat snižavanja holesterola u krvi. Adekvatan unos hroma dnevno iznosi 20-25 mikrograma za žene i 30-35 mikrograma za muškarce. Kod zdravih osoba koje se normalno hrane veoma je redak deficit hroma.
.jpg)
.jpg)
